Ekspanzija vetra i solarne energije presporo da bi zaustavila klimatske promene

Proizvodnja obnovljive energije se povećava svake godine. Ali nakon analize stope rasta energije vetra i sunca u 60 zemalja, istraživači sa Tehnološkog univerziteta Chalmers i Univerziteta Lund u Švedskoj i Centralnoevropskog univerziteta u Beču, Austrija, zaključuju da se praktično nijedna zemlja ne kreće dovoljno brzo da izbegne globalno zagrevanje od 1,5 °C ili čak 2°C.

& quot;Ovo je prvi put da je maksimalna stopa rasta u pojedinim zemljama precizno izmerena i pokazuje ogromne razmere izazova zamene tradicionalnih izvora energije obnovljivim, kao i potrebu da se istraže različite tehnologije i scenariji," kaže Džesika Džuel, vanredni profesor energetskih tranzicija na Tehnološkom univerzitetu Čalmers.

Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) identifikovao je energetske scenarije kompatibilne sa održavanjem globalnog zagrevanja ispod 1,5°C ili 2°C. Većina ovih scenarija predviđa veoma brz rast obnovljive električne energije: u proseku oko 1,4 odsto ukupne globalne isporuke električne energije godišnje i za vetar i za solarnu energiju, i preko 3 procenta u ambicioznijim scenarijima solarne energije. Ali istraživači' nova otkrića pokazuju da je postizanje ovako brzog rasta do sada bilo moguće samo za nekoliko zemalja.

Merenje i predviđanje rasta novih tehnologija kao što je obnovljiva energija je teško, jer one ne rastu linearno. Umesto toga, rast obično prati takozvanu S-krivu – u početku se eksponencijalno ubrzava, zatim se neko vreme stabilizuje do linearnog rasta, a na kraju se usporava kako tržište postaje zasićeno.

& quot;Smislili smo novu metodu: da koristimo matematičke modele za merenje nagiba S-krive, odnosno maksimalne stope rasta postignute u njenoj najstrmijoj tački. To je potpuno nov način da se posmatra rast novih tehnologija," kaže Džesika Džuel.

Kada su analizirali 60 najvećih zemalja, istraživači su otkrili da je maksimalna stopa rasta energije vetra na kopnu u proseku 0,8 odsto ukupne snabdevanja električnom energijom godišnje, i 0,6 odsto u proseku za solarnu energiju – mnogo niže nego u scenarijima IPCC. Trajni rast brži od 2 procenta godišnje za vetar i 1,5 odsto za solarnu energiju dogodio se samo u manjim zemljama kao što su Portugal, Irska i Čile.

& quot;Verovatno je da je brži rast lakše postići u manjim homogenijim zemljama, pre nego u velikim različitim sistemima," kaže Džesika Džuel.

& quot;Među većim zemljama, samo je Nemačka do sada bila u stanju da održi rast energije vetra na kopnu uporediv sa srednjim scenarijima stabilizacije klime. Drugim rečima, da bi ostao na pravom putu prema klimatskim ciljevima, ceo svet bi trebalo da gradi energiju vetra brzo kao što je Nemačka nedavno izgradila. Možda postoje ograničenja u tome koliko brzo se vetar i solarna energija mogu proširiti i stoga bismo trebali sistematski analizirati izvodljivost drugih klimatskih rešenja, posebno za brzo rastuće azijske ekonomije kao što su Indija i Kina," kaže Aleh Čerp, profesor nauka o životnoj sredini i politike na Centralnoevropskom univerzitetu i Univerzitetu Lund.